Pogled iz studentskog ugla

Kako sam se besplatno školovala četiri godine
na privatnom univerzitetu?

 

„Sama činjenica da je univerzitet privatni, znači da se plaća, zar ne?“, pomisliće mnogi. Možda zvuči paradoksalno, ali besplatno školovanje na privatnom fakultetu jeste moguće i to ne u nekoj dalekoj, visokorazvijenoj, „obećanoj“ zemlјi, već u našoj državi, u vremenu u kojem živimo.

To dokazujem sopstvenim primerom i nadam se da će moje iskustvo moći da posluži onima kojima je potrebno usmerenje, podsticaj i ohrabrenje.
Student sam završne godine Fakulteta za kulturu i medije Univerziteta „Džon Nezbit“ i troškovi moje školarine za prethodne četiri godine iznose 0 dinara.

Sve ovo započelo je od jasne vizije čime želim da se bavim i šta želim da upišem. Završila sam društveno-jezički smer Zemunske gimnazije uporedo sa Srednjom muzičkom školom „Kosta Manojlović“ u Zemunu , tako da se smer Odnosi s javnošću na Fakultetu za kulturu i medije nametnuo kao idealno rešenje za nadgradnju stečenih znanja i mojih interesovanja. Imajući pred sobom jasan cilј, prijemni ispit sam polagala u aprilu ili maju 2012. godine, znatno pre mojih vršnjaka koji su to uglavnom „prebrinuli“ tek par meseci kasnije. Preda mnom je bio najduži letnji raspust ikada… Podatak da je Univerzitet premijerno odobrio svim novoupisanim studentima besplatnu prvu godinu školovanja saznala sam otprilike u isto vreme, i ne krijem da sam se silno obradovala!

Informaciju o tradiciji stipendiranja najbolјih studenata Univerziteta „Džon Nezbit“ imala sam još na početku školovanja i to je bila moja ideja vodilјa i veliki izvor ambicije. Doduše,tada je to delovalo tako primamlјivo, a sa druge strane daleko, veliko, teško… U susretu sa nepoznatim, nisam ni mogla da znam da li je ostvarivo, da li sam dovolјno sposobna i dorasla tako visoko postavlјenom cilјu, tako da sam „ja to moram“ zamenila sa „učiniću sve što je do mene da to ostvarim“. Takav način razmišlјanja doprineo je da sve poteče opuštenije, pod manjim pritiskom i velikim delom je odgovoran za uspeh koji je usledio.

Šta je pored toga bilo klјučno za ostvarenje ovog cilјa? To je, pre svega, dobra informisanost: o predmetima, profesorima, njihovim metodama predavanja, kriterijumima i načinu ocenjivanja. Nema bolјeg načina za dobijanje pravih informacija od redovnog i aktivnog praćenja predavanja i vežbi na fakultetu. Nema te skripte, beleški i knjige koja može da zameni profesorovu „živu reč“ i objašnjenje gradiva na praktičnim primerima. Tu je, naravno, i mogućnost postavlјanja pitanja, rešavanja svih nejasnoća i otvaranja različitih diskusija i debata. Sve to konstantno nadograđuje naše znanje i priprema nas za finalni nastup – ispit. Svakome bih savetovala da, ukoliko je u mogućnosti, posećuje sva predavanja, jer tako uloženo vreme se višestruko isplaćuje. To je, ujedno, i način da se neposredno sazna šta je ono što profesor želi da čuje, na šta stavlјa naglasak, koje stavove zastupa, kako bi odgovor trebalo da izgleda…Provereno umanjuje ispitni stres i donosi odlične rezultate. Kvalitetna predavanja, poput onih kojima sam prisustvovala, doprineće da se osetite oplemenjeno, obogaćeno, osnaženo, podstaknuti drugačijim idejama, mislima, otvoriće nove i neslućene horizonte…Izmeniće vaša postojeća uverenja i učiniće da se osetite kao da stalno napredujete stepenik po stepenik, zadivlјeni izmenjenim vidicima i prizorima koji se pred vama pružaju.

Prisustvo je važno, ali ne i dovolјno, pa nakon njega sledi redovno, „nekampanjsko“ učenje sa razumevanjem, uz povezivanje gradiva više različitih predmeta koji se mahom nadovezuju i preklapaju. Najkompletnije je, ali i najlakše, uz kombinaciju svih raspoloživih izvora: osnovne literature sa beleškama, primerima iz prakse, ponekad i anegdotama koje je profesor ispričao, a mogu biti klјučne za dobro razumevanje teorije i definicija izloženih u knjizi. Svakom svežem studentu bih savetovala da se vodi onom čuvenom „što možeš danas, ne ostavlјaj za sutra“, odnosno da redovno polaže sve kolokvijume, prijavi ispite u prvom nastupajućem roku, dok je gradivo sa predavanja još „sveže“,redovno radi zadate vežbe i domaće zadatke, seminarske radove koji donose dodatne bodove, aktivno učestvuje i javno govori na predavanju, jer se to takođe nagrađuje… Time će zaraditi ne samo bolјu ocenu, već i sigurnost u nastupu, oslobađanje od treme, mnoga poznanstva. Od velike je pomoći i dobra i stalna komunikacija sa kolegama, kao i redovno praćenje zvaničnih obaveštenja na internet sajtu Univerziteta i fakulteta, gde se mogu naći sve važne informacije vezane za studije. Tokom četiri godine studija savladala sam i strah od obraćanja profesorima i dolaska na njihove konsultacije, jer su se na fakultetu koji pohađam pokazali kao predusetlјivi, razumni i prijemčivi, otvoreni za razjašnjenje svih nedoumica i pitanja.

Kao i u drugim sferama, istrajnost, dobra organizacija vremena i aktivnosti, disciplina i motivacija pri učenju, donose rezultate. Izuzetno je važno podsticati i negovati radoznalost nalik na dečju, i želјu za saznanjem i istraživanjem koje čine da ceo proces poprimi oblik izazova i igre.
Vodeći se time, nakon prve godine studija i proseka ocena 10.0, od Univerziteta „Džon Nezbit“ dobila sam stipendiju, odnosno rešenje o besplatnoj drugoj godini školovanja. U tom periodu stipendiju je dobijao svaki student čiji je prosek ocena bio 9.80 ili viši.

Međutim, za treću i četvrtu godinu, kriterijumi su se pooštrili i broj stipendista za moj fakultet je ograničen na sedam , odnosno na tri, za tekuću školsku godinu. Pored najvišeg proseka i ažurnosti u polaganju ispita, bilo je potrebno sastaviti i kvalitetno motivaciono pismo kojim bi trebalo uveriti komisiju o sopstvenim ambicijama i kvalitetima, koje bi nas izdvojilo u odnosu na druge uspešne kolege i dokazalo da smo želјene stipendije zaista i dostojni. Od velikog značaja je bilo što sam tom prilikom mogla da navedem učestvovanje u dodatnim projektima koje je Univerzitet organizovao za svoje studente, praksama, kursevima (kurs Veštine javnog nastupa, Kurs poslovnog italijanskog jezika, praksa iz advertajzinga na Fakultetu za umetnost i dizajn Univerziteta „Džon Nezbit“), pisanju i prezentovanju radova…Sve to mi je omogućilo da se obradujem godinu za godinom kada bih ugledala svoje ime na objavlјenoj listi stipendista Univerziteta.

Zaklјučak je da sam nagrađena besplatnim školovanjem, odnosno stoprocentnom stipendijom, zbog marlјivog i ažurnog obavlјanja svojih studentskih dužnosti i obaveza. Kada se stvari ovako postave, više i ne zvuči tako neostvarivo i daleko, zar ne?

Ljudi uglavnom primećuju uspeh koji je samo vrh ledenog brega. Onda se čude kako je to nekome pošlo za rukom, smatraju ga inteligentnijim, talentovanijim, sposobnijim, odustaju pre nego što su i počeli… Ne! Klјučno je upravo ono što stoji iza tog uspeha, onaj deo koji se ne vidi: uloženo vreme, energija, nada, planiranje, posvećenost, male pobede koje su dovele do one koja je svima transparentna. Ništa od toga nije nadlјudsko, rezervisano za druge, pametnije, bolјe… Već za one koji su smeli da krenu tim putem.
Zbog toga bi moj savet budućim mladim kolegama bio: usudite se da istrajete u onome što želite! Izazovite sebe i sklopite čvrst dogovor sa samim sobom da ćete istrajati u toj misiji. Otvorite se prema kolegama, profesorima, novim znanjima i iskustvima… Iznenadićete se!

Ko zna, taj ume!
Želim vam uspeh!

Selena Radović. IV godina FKM